Jedna ćerka, u svojim dvadesetim godinama, poklonila je ovu slikovnicu majci
Radnja slikovnice je naizgled jednostavna. Dečaku se srušila kula od kocaka koju je pažljivo gradio. Bio je vrlo tužan, razočaran i ljut i …. nije znao kako da se nosi sa takvom situacijom. Došle su životinje: koka, medved, slon, noj, hijena, kengur, zmija… i sve su dečaku davale rešenja onako kako su najbolje znale. Ali, njemu nije bilo bolje. Međutim, onda je došao zeka, pribio se uz dečaka, ne govoreći ništa. Samo je slušao. Stalno je bio uz dečaka, koji je sam, na svoj način, razrešio problem. I vratio osmeh na lice.Vrlo suptilno, s ljubavlju, diskretno, ćerka je poslala majci poruku da je često najveća pomoć roditelja kada ume da sluša svoje dete. Ne da daje savete, gotova rešenja, svoje vizije života…već da ima dovoljno strpljenja i mudrosti da pusti dete (ma kog uzrasta bilo) da govori, iskazuje svoje emocije i samo dolazi do rešenja. To za roditelje uopšte nije lako. U stvari je vrlo teško ali se može naučiti. Ovo je važna lekcija iz roditeljstva.
Koju biste Vi poruku/slikovnicu/knjigu poslali svojoj majci, sada, kada ste i sami postali roditelji?
p.s. Reč je o slikovnici „Zeka je slušao“, Kori Dorfeld u izdanju Male lagune.
