Na ovo pitanje koje smo davno postavili roditeljima, jer Vodič za roditelje postoji više od 20 godina, jedna mama je doslovno napisala ovo.”Slikovnice koje čitam detetu mnogo mi pomažu da mu objasnim pojave u svetu koje ga okružuju ali, teško mi je da priznam, često i mene opomenu na ono što nekako izgubim iz vida.
Najbolji primer je slikovnica “Cakum-pakum odelo” koju je napisala svetki poznata pesnikinja i knjjiževnica, tragične sudbine – SIlvija Plat. Kasnije sam saznala da je patila od teške depresije i to me je još više začudilo jer je “Cakum-pakum odelo” jedna od najlepših knjiga za decu sa porukom koju ponavljam ne samo deci već i sebi (kad se setim:)
Dakle, glavni junak sedmogodišnji Maks, bio je najmlađe dete u porodici koju čine tata, mama i šestorica braće. Porodica Niks, nije bila dobrostojeća ali je stanovala na živopisnom mestu koje je nudilo puno prilike za igru. Maks je imao sve osim jedne ispunjene želje – da ima sopstveno odelo.I onda je, jednoga dana, stigao paket sa divnim, čupavim, vunenim, senf-žutim odelom. Ali, avaj, kiša je sprala ime primaoca paketa. Tako da niko u porodici NIks nije znao kome je namenjeno.Zbog toga su ga svi redom probali. Počevši od tate. A mama je neumornno prepravlja odelo, tako da je svakom narednom članu porodice savršeno pristajalo. Ali to nije bilo dovoljno. Svi su, posle početnog oduševljenja nalazili mane odelu, razmišljajući šta će ljudi reći? Tako je odelo postalo previše svečano za odlazak na posao, ili suviše upadljivo za skijanje a pogotovu za sankanje, nikako nije odgovaro za raznošenje novina i apsoutno nije dolazilo u obzir za pecanje (jer šta će ribe pomislilti?) niti za lov (možda će se lisice smejati), a tek za mužu krava (pa krave će se smejati). I konačno je na red stigao najmlađi Maks. Mama je odelo doterala baš na njegovu meru. I njemu je to odelo stajalo kao saliveno baš kao I svima pre njega. Ali za razliku od svih iz njegove porodice, njega je baš bilo briga šta misle njegovi drugovi u školi, ili na sankanju, ili dok vozi bicikl. On je jednostavno voleo sebe u tom odelu. S radošću I smaopouzdanjem ga je nosio. Tako je, baš u tom odelu ulovio najveću ribu, uhvatio lisicu i uspešno pomuzao kravu…i sve mu je išlo od ruke. I na kraju, svi su se okretali za njim i govorili: “Gledajte Maksimilijana gde ide u svom divnom odelu”.
Ovo je priča o tome kako nosiš svoje JA. Da li ćeš ga oblikovati u skladu sa mišljenjem okoline ili ćeš okolinu, svojim stavom, nagnati da prihvati tvoj izbor i biti dovoljno hrabar da budeš to jesi. Makar sam ja to tako tumačila svojoj deci i ohrabrivala ih da slede svoje snove. Iako, sam sama čitala tu knjižicu iznova i iznova svaki put kada se nisam u potpunosti slagala sa njihovim izborima.
Ali, konačno, zar nije najvažnije živeti živeti životom koji si skockao po svojoj meri tako da bude cakum-pakum.Hvala ti, SIlvija.”
Ova knjižica izdata je 1997. u Nolitovom izdanju. Preveo je Đorđe Krivokapić a ilustrovala Rotraus Suzan Berner.Ako je nađete, obavezno je pročitajte svom detetu.
Da li i vi imate preporuku za neku slikovnicu koja je ostavila tako dubok trag na vas ili vaše dete?
Pišite nam. Preporučite nam:)

FACEBOOK KOMENTARI:

коментара

ПОСТАВИТЕ КОМЕНТАР

Молимо унесите ваш коментар!
Молимо унесите овде ваше име