Disleksija i učenje

Ne uče sva deca na isti način. Postoje različiti kanali učenja koji nemaju veze sa inteligencijom. Po pravilu škole su prilagodjene većini koja usvaja gradivo kroz čitanje i pisanje. Kada to nije slučaj govori se o deci sa disleksijom i disgrafijiom, poremećajima u učenju čitanja i pisanja koji najčešće idu udruženi. A onda je najvažnije na vreme uočiti problem i prilagoditi metodologiju učenja samom detetu.

Vesela Rađenović- profesorka hemije, OŠ Branislav Nušić.

“Pošto je Filip treće dete iz porodice černi on je treći moj učenik iz te porodice. Već sam imala prethodno susret sa roditeljima, bila upoznata sa tim da dete ima disleksiju i disgrafiju i od razrednog sam obaveštena. Sreća je da je Filip bio u jakom odeljenju sa ogromnom podrškom od svojih drugara.
Dugo sam razmišljala kako i na koji način da mu priđem.
On je rado prihvatio moju ponudu da uđe u laboratoriji, samim tim je ne samo on naučio, nego sigurno bar 10 učenika koji imaju lošija postignuća iz hemije uveo i zainteresovao tako da su ta deca rado sa njim radila u laboratoriji.”

Katarina Petrović- učenica

“On se stvarno trudio i da nekim učenicima koji nisu uopšte voleli hemiju da im približi na drugačiji način, način koji je njima lakši. učenici koji nikako dvojku nisu mogli da imaju, pri kraju krenuli da uče hemiju, da ih interesuje, mnogo više znaju nego što bi znali da nije bilo njega. On nam je na svakakve druge načine približio hemiju kroz eksperimente, predstave, oglede, svi smo učestvovali i mnogo je toga uradio što se tiče našeg znanja iz hemije.”

Filip Černi- učenik

“Ja kad uđem u lab u kabinet hemije za mene je to mali raj. zamišljam da mogu da posmatram unutrašnjost tih supstanci. ja sam kroz hemiju povezao biologiju, fiziku i srpski, a ta tri predmeta su za mene bila skoro pa nedostižni uspesi. sad imam iz fizike 4 a nekad nisam mogao da se pomaknem od dvojke.
Voleo bih da se bavim hemijom u budućnosti, moja velika želja je da upišem hemijski fakultet, za sad ću upisati ugostiteljsku zato što volim i da kuvam i tu mogu da primenim isto hemiju a verovatno posle ću da nadovežem svoje znanje hemije na hemijskom fakultetu.”

Vesela Rađenović- profesorka hemije, OŠ Branislav Nušić.

“Filip danas na pripremnoj nastavi zaista nosi znanje, najviše znanje iz primenjene hemije. on prosto zna gde i šta i gde se primenjuje, naučio je sve o osobinama i svojstvima svih jedinjenja, metala i nemetala i svih organskih jedinjenja. Uz to, ne znam kako, procurele su formule, pisanje hemije, izjednačavanje jednačina.
Pošto je Osnovna škola vaspitno obrazovna ustanova, pored obrazovanja mislim da je više vaspitna ustanova i naravno da tradicionalan pristup ovakvoj deci nije dobar i nešto u celom sistemu školstva treba da se menja, da se pronađe put do svakog deteta i da se ostvari saradnja sa roditeljima što veća da bi mogli pravilno da povedemo ovakvu decu kroz obrazovanje i vaspitanje u Osnovnoj školi.”

Filipova mama kaže da je on od ranog uzrasta imao poteškoće, ali da se na vreme obratila stručnjacima i pronašla načine da mu olakša učenje.

Dragica Černi- mama

“U momentu kad smo krenuli u školu nastaju problemi zato što sam shvatila da je filip vizuelac, da mora da uči na drugačiji način, da ne može da savlada gradivo, onda smo krenuli da savladavamo kroz igru. pravili smo pešačke prelaze sabiranja da bi vizuelizovali, sve je moralo kroz igru.
On je išao u dve škole, onu koja ga čeka kući, to je bilo jako naporno. pošto se ja inače bavim decom, ntc učenje putem asocijacija, mape uma, naučila sam ga da pravi mape uma i to je bilo pravo rešenje za njega.
Ono što je najteže njemu, to su iz nekih predmeta, nerazgovetno čita, ne razume sebe kad čita, a kad mu neko drugi čita lekcija se usvaja bilo koja, sem matematike, jer je to mnogo više pisanja, koncentracije.
Ono što je meni najvažnije da to znanje koje stekne tako je mnogo primenljivije za život nego ono šte pročita iz knjige i zaboravi za par dana.”

U Beogradu postoji Prvo srpsko društvo za disleksiju koje pruža podršku roditeljima koji se suočavaju sa ovim problemom. U društvu imaju priliku da razmene iskustva i povežu se sa logopedima i psiholozima koji se bave ovim problemom.

Zorica Petrović Šević- Prvo srpsko društvo za disleksiju

“Ideja društva je da svako dete koje dođe u školu bude prepoznato jer po istraživanjima u svetu od 5-10 pa čak i 20% dece na engleskom govornom području u školama ima disleksiju. u srbiji oko 10%, to znači da u školi koja ima 1000, 100 dece pohađa školu koja nije po njihovoj meri.
Upravo to je cilj našeg udruženja da se pokaže da ta deca nisu problem, nego da škola i okruženje koje to ne prepoznaje predstavlja problem. druga stvar da se u školama uvede obavezno testiranje, odnosno da se zaposli logoped koji će moći da prepozna tu decu i na taj način će škola biti prilagođena njima i biće im sve to lakše jer oni mogu jako dobro da uče i smisle svašta.”

Jako je važno na vreme uočiti problem, informisati se o načinima njegovog prevazilaženja jer su često roditelji najveća podrška i nastavnicima i deci. Mejl na koji se roditelji mogu obratiti Društvu za disleksiju je disleksija@gmail.com

FACEBOOK KOMENTARI:

коментара

ПОСТАВИТЕ КОМЕНТАР

Молимо унесите ваш коментар!
Молимо унесите овде ваше име